Članak je deo serijala o partnerskim odnosima koji se odnosi na najčešća pitanja koja dobijam od klijenata, učesnica radionica i onih koji prate blog i Facebook stranicu. Najčešče su to pitanja koja dobijam od heteroseksualnih žena uzrasta od 25 do 55 godina, a koja se odnose na stavove, probleme i preporuke u vezi sa partnerskim odnosima. Delovi ovih odgovora svojevremeno su objavljeni u magazinu Lepota i zdravlje.
Stavovi o partnerskim odnosima, braku, o tome kako žena treba da se ponaša, a kako muškarac, velikim su delom kulturološki određeni. Postoje nepisana pravila šta treba da uradimo u životu da bi ispunili svoju društvenu funkciju i da bi nas zajednica prihvatila.
Za žene je to naročito izraženo u patrijarhalnim društvima pa se od nje očekuje da nađe partnera, uda se i rodi decu i time je njena životna misija ispunjena. Nekako se žena posle tridesete godine koja nema partnera/muža posmatra kao da nešto nije u redu sa njom ili je predmet žaljenja („jadna ona“). Isti slučaj je sa ženom u poodmaklim tridesetim koja nema dece.
Upravo iz tog posmatranja proističe veliki strah kod mnogih žena da budu same (singl) ili da bi mogle biti ostavljene; da ako izađu iz nefunkcionalne veze da neće moći same; da ako su ostavljene neće naći drugog partnera koga će voleti kao prethodnog. Svoju kompletnost žena vidi samo u zajednici sa muškarcem –ako nema partnera, kao da joj nešto „fali“ da bi bila srećna i da bi njen život imao smisla. U nekim slučajevima čak, ukoliko nema partnera, žena sebe doživljava manje vrednom.
To je pogrešna postavka koja često vodi ka lošem izboru partnera, ostajanju u nefunkcionalnom (ponekad i nasilničkom) odnosu ili ka fatalističkom posmatranju raskida/razvoda pa i do toga da se u nekim slučajevima žena nikad u potpunosti ne oporavi nakon razvoda.
Pošto je želja za povezivanjem, stvaranjem odnosa, za razmenom ljubavi i intimnosti sasvim normalna i univerzalna ljudska težnja prisutna kroz vekove ljudske civilizacije, mnogo korisnije bi bilo da društvo šalje sledeće poruke:
- Traži partnera koji odgovara tvom senzibilitetu; onoga ko može da ti pruži šta tebi treba; onoga ko te voli takvu kakva jesi, a ne nekoga ko traži od tebe da zadovoljiš neku njegovu predstavu idealne žene. Isto važi i obratno – ne traži od partnera da bude ono što nije.
- Neguj iskrenu i otvorenu komunkaciju sa partnerom; puno razgovarajte; rešavajte konflikte na vreme. Laganje, pretvaranje, manipulacije i igranje igara nikada nisu rešenje.
- Podržavajte i podstičite jedno drugo; zajedno odlučujte o stvarima koje se tiču odnosa.
- Ne moraš po svaku cenu ostajati u lošoj vezi ili u lošem braku, u kom se najčešće osećaš nesrećno. Naročito ako su svi pokušaji da se odnos unapredi neuspešni. Ako za postojeću vezu/brak nema budućnosti, nije smak sveta, idi dalje.
- Ti si divna osoba i vrediš imala partnera ili ne. Voli i poštuj sebe, neguj svoje kvalitete, razvijaj svoje potencijale i ostvaruj se u onim stvarima koje te ispunjavaju.
Uvek će postojati neusklađenosti između naših intimnih uverenja i ukorenjenih društvenih normi. Ne treba zaboraviti, takođe, da su i jedan i drugi sistem podložni promenama – prvi u okviru životnog veka individue, drugi kroz ere i razdoblja društvenog razvoja. Ne postoji idealno društvo i upravo stoga je važno da gradimo sopstveni integritet – da se zalažemo za vrednosti koje su nama važne bez obzira šta će drugi misliti ili reći o tome. Ovo, naravno, pod pretpostavkom uvažavanja univerzalnih ljudskih prava i vrednosti.
Prepoznajete li sebe ili nekoga bliskog u ovom tekstu? Zbunjeni ste oko toga šta drugi od vas očekuju i šta su vaša najintimnija lična htenja? Javite se na [email protected]