Iz intervjua za magazin Plezir#jun 2014.
Plezir: Koliko je važno da se polaznik u grupi oseća kao „među svojima“ kako bi se opustio? Na koji način smanjuješ anksioznost kod ljudi koji se međusobno ne poznaju , a trebalo bi da se pred njima otvore?
Milena: Da, ovo je jako važno, naročito u grupama koje podrazumevaju otvaranje polaznika ili razmenu nekih ličnih iskustava koja su emocionalno obojena. Kad god se radi sa grupom postoje određena grupna pravila koja se poštuju, kao što je pravilo o poverljivosti, da se ne upada u reč, da se traži dozvola od polaznika da li je otvoren za komentare ostalih, o tome da se komentar daje na ponašanje ne na ličnost, da polaznik sam određuje da li je i u kojoj meri spreman za otvaranje (nekad može i da preskoči krug, tj. da ćuti ako mu tako prija tog momenta)… niko se ne „tera“ ni na šta. Ovo su neka standardna pravila, a svaka grupa može da dodaje i neka svoja specifična pravila, sve je po dogovoru. Važno mi je pre uključivanja novih članova da malo porazgovaram s njima – da im objasnim o čemu se ovde radi, da ih pripremim na to šta ih čeka i da proverim prethodno iskustvo u grupnom radu i motivaciju za učešće. Na osnovu dobijenih informacija i utiska, obraćam pažnju na polaznika tokom prvih susreta i reagujem ukoliko je potrebno (da osobu ohrabrim, našalim se da se opusti, proveravam kako se oseća i sl.).
Dodala bih još i značaj same grupe tj. ljudi koji je čine. Psihološke radionice ili treninzi podrazumevaju da ljudi koji se uključuju u rad grupe su odlučili da rade na sebi, nije ih niko naterao na to, tako da kod njih već postoji određen nivo „osvešćenosti“. Članovi grupe su jedni drugima važan izvor podrške i ohrabrivanja. Kada se jedan član grupe otvori, to deluje na druge članove. Oni iskazuju svoju empatiju ili dožive potrebu da podele svoje slično iskustvo iako možda na početku radionice nisu to planirali… Moja uloga je jako važna na početku, da uspostavim dobru grupnu atmosferu i dinamiku, usput da usmeravam i reagujem kada je potrebno, no grupa počinje da ima svoj identitet i život gde svaki član ima svoje mesto, razvija se svojim tokom i tempom, i zaista je divan osećaj biti deo tog procesa.
Ceo intervju se moze procitati ovde.