Autorke Milena Ćuk i Lucija Jelić
Kroz višegodišnju psihološku i terapijsku praksu pretežno sa klijentkinjama, bilo da su u pitanju individualne sesije ili grupe koje vodimo (od radionica i treninga do terapijskih grupa), uočile smo određeni tip žena koje su spremne da rade na svom ličnom razvoju i neke zajedničke karakteristike po kojima se one izdvajaju. To su žene koje teže samostalnosti i profesionalnoj ostvarenosti; imaju aktivistički i preduzetnički duh; ne mire se sa postojećim stanjem stvari već pokreću inicijative, stvaraju novo i ostavljaju traga u zajednici ili svojoj profesiji.
Radi lakšeg definisanja ciljne grupe nazvale smo ih liderkama bez pretenzije da favorizujemo određena zanimanja koja se najčešće povezuju sa liderstvom. Nazvale smo ih liderkama jer sve one nose u sebi liderski duh, a u nastavku ćemo opisati neke od karakteristika koje smo uočile. To ne znači da sve ove žene odlikuje sve što je nabrojano niti istu psihološku strukturu i dinamiku, već su u pitanju sumirana zapažanja.
KARAKTERISTIKE NA PSIHOLOŠKOM PLANU
Unutrašnji imperativi: Budi jaka! Naporno radi! Ne smeš da pogrešiš! Moraš držati sve pod kontrolom. Uglavnom jedan od ovih imperativa dominira, a nije retkost ni da je više njih udruženo.
Posledice na emotivnom planu: potiskivanje emocija, posebno tuge i straha. Strah od prepuštanja i od pokazivanja sopstvene ranjivosti; problemi sa poverenjem (usled čega partnerski odnos može biti slaba tačka).
Kod ovog „tipa“ žene često dominira uverenje da je jedino vredna poštovanja i ljubavi ako je pretrpana poslom i obavezama. Oštra je i kritična prema sebi. Preuzima previše na sebe. Takođe, često je uverenja da sve od nje zavisi. Posledično, oseća strah da ako se opusti, ako prepusti deo drugima ili slučaju, da će se sve srušiti.
Sve nabrojano stvara preveliki pritisak i ponekad dovodi do “pucanja”. Naročito kada se uzme u obzir kompleksnost savremenog života u kome žena živi u kome treba da uskladi više različitih potreba i uloga. I naročito uzimajući u obzir prirodu poslova koje ove žene biraju u kojima je puno nepoznatih faktora i onih nad kojima one nemaju kontrolu.
KARAKTERISTIKE NA PONAŠAJNOM PLANU
Usled nedostatka adekvatnog ženskog role modela sa kojim bi se mogle identifikovati, ove žene su se kao devojčice najčešće ugledale na očeve ili druge muške modele, stvarne ili izmišljene. Često su to žene koje su imale bolji odnos sa ocem nego sa majkom. Razvijale su borbenost i samostalnost dokazujući da i one mogu biti pametne i sposobne.
Takođe, to su često žene koje su takmičarskog duha, pogotovo kada su u pitanju druge žene u toj meri da je bliskost sa ženama ostvarena samo ako prepoznaju slične afinitete prema nepokazivanju slabosti i držanju velike kontrole.
Često su to žene koje ulažu u svoje obrazovanje, postižu uspehe na akademskom i profesionalnom planu, sa preduzetničkim ili aktivističkim duhom, liderke u različitim poljima angažmana (u nauci, politici, kreativnim industrijama, javnom životu, preduzetništvu itd.)
POSLEDICE PO ZDRAVLJE
Najčešće posledice su sindrom sagorevanja i sklonost psihosomatskim poremećajima.
Telesna terapeutkinja Susan Aaron od koje je jedna od nas učila naglašava da ovakav stil života naročito utiče na reproduktivne organe žene (od bolnim menstruacija, mioma na materici, policističnih jajnika do ozbiljnijih tegoba sa reproduktivnim organima). Takođe, prisutni su i problemi sa otežanim disanjem, astma, neobjašnjivi bol i stezanje u grudnom košu, specifičan bol u želucu, prekomerno lučenje želudačne kiseline, migrene i problemi sa pritiskom.
PREPORUKE ZA TERAPIJSKI RAD
Za ove žene će biti veoma korisno da nauče da vrednuju sebe zbog toga šta JESU, a ne samo kroz to šta RADE. Da nauče kada treba da puste ili da „pritisnu pauzu“ , a kada da ulažu energiju i iskoriste sav svoj potencijal. Pre svega će biti korisno da nauče da stanu, da nađu prostora i vremena za sebe; da brinu o potrebama svoje duše i tela. Da budu više u kontaktu sa sobom i sa bliskim ljudima na onaj način na koji one nisu najodgovornije u prostoriji. Najvažnije, da nauče kako da prate telo i da se oslobađaju stresa svakodnevno, relaksiraju i obnavljaju.
Ovo su ujedno i glavne teme kojima ćemo se baviti na trodnevnom retreat-u Sklonište za liderke, koristeći metode art terapije, metode psihodramske psihoterapije i integrativne metode. Podsticaćemo iskustveno saznavanje (čulno i telesno) i neverbalno izražavanje, ne samo misaono saznavanje i verbalno izražavanje. Negovaćemo atmosferu u kojoj postoji poverenje, razumevanje i medjusobno osnaživanje. Crpićemo inspiraciju iz prirode i kombinovati indoor – outdoor aktivnosti.
Trodnevni retreat naravno nije dovoljan za postizanje drastičnih promena na ličnom i profesionalnom planu pa ga posmatramo kao pilot projekat sveobuhvatnijeg programa namenjenog ženama na putu ličnog razvoja. U ovom projektu stavile smo akcenat SAMO na neke važne teme.
Više o programu Sklonište za liderke koji realizujemo u saradnji sa Misijom SMART i Fruškogorskom lugarnicom, možete pročitati ovde.
ZAŠTO je potrebno ulagati u program koji se odnosi na psihološku podršku liderkama?
Najpre, liderke, žene iz javnog života i sve sa opisanim karakteristikama, JESU izložene specifičnim stresnim situacijama. Takođe, navedene karakteristike na psihološkom planu, povećavaju rizik da se mentalno zdravlje naruši hronično ili u nekim fazama. One JESU pod većim rizikom da razviju navedene psihosomatske tegobe, u poređenju sa prosečnom populacijom.
Dalje, postavlja se pitanje: ko brine o liderkama? Ko brine o ženama u prvim redovima u borbi za razvoj zajednice, nauke i društva generalno? Kao da se pretpostavlja da su one superžene – uvek jake koje znaju da se brinu o sebi – pa im podrška i nije potrebna. Klinička iskustva pokazuju da njima itekako treba podrška. Treba im podrška da nauče da brinu o potrebama svoje duše i tela, što često zanemaruju.
Pored benefita na ličnom planu učesnica, postoji i šira društvena dobit ovakvog programa. Naime, jedan od rezultata rada biće taj da će se učesnice dublje i smislenije povezati. Povezanost na privatnom planu žena koje su aktivne u javnom životu ili u određenoj profesiji olakšava komunikaciju i saradnju te doprinosi većoj mogućnosti za sinergiju i zajedničke akcije koje su usmerene na društvene promene.
O AUTORKAMA I VODITELJKAMA PROGRAMA:
Milena Ćuk, diplomirana psihološkinja i master ljudskih prava. Sertifikovana trenerica asertivnosti. Na trećoj godini edukacije iz Integrativne art psihoterapije. Urednica je bloga Licni razvoj. Autorka programa PsihoArt Lab i koautorka programa Potraga za skrivenim. Više od deset godina iskustva u neprofitnom sektoru i radu sa ranjivim grupama. Od 2011. razvija svoju psihološku praksu. Naročito je interesuje grupni rad i upotreba artističkih praksi u terapijskom i edukativnom radu.
Lucija Jelić, master psihologije. Sertifikovana psihodramska psihoterapeutkinja je u okviru RAIP organizacije u saradnji sa OSPIP organizacijom. Završila je edukaciju iz telesne psihodrame. Ima osnovni nivo edukacije iz geštalt psihoterapije. Autorka programa “U susret sa ženom u vama”, „Susret sa osećanjima“ (radionice telesne terapije), „Šta nam ogledalo govori“ i „Govor tela“. Koautorka iskustvenih radionica “Šta su nama naše bake dale”.